WWW.KOZARSKA DUBICA.NET

[JAGGE®™]

U sutonu jednog dana,
dok je mesec izlazio,
ispod senki nekih grana
slučajno sam prolazio.
Žubor reke u blizini
tišinu je nemu seko,
nedaleko u toj tmini
pored reke bi još neko.

Slučajno sam zapazio
nedaleko neku senu,
dok sam bliže prilazio,
ja ugledah neku ženu.
I zaustih da se javim,
da joj priđem bar na tren,
al' ne uspeh da nastavim,
jer ostadoh sasvim nem.

Duga kosa do pojasa
i prelepo žensko lice,
divno telo,tankog stasa,
nežni pokret lastavice,
prosto su me zakopali
tu na mestu gde sam stao
u tu stvarnost ko u šali
prosto nisam verovao.

Nežno kao let leptira,
ka reci je koračala
i pokretom punim mira
jedno dugme otkopčala,
Skliznulo je svo odelo,
kao da je pokidano
samo osta nago telo
mesečinom obasjano.

Dok je išla prema reci
ko da bira duži put,
ja sakriven u toj senci
drhtao sam kao prut.
Tihi šum bistre vode,
promeni se,ko da vri,
u nju njeno telo ode,
od pogleda mog ga skri.

Zlatni odsjaj mesečine
zatreperi jednim delom
sa vodene površine
on obasja njeno telo.
Plivala je pustajući
da je recne struje klate,
ni trenutak ne sluteći
da je moje oči prate.

Posle nekih četvrt sata
izašla je na obalu,
podižući iznad vrata
njenu vlažnu kosu plavu.
Nabujale,ženske grudi
budile su žeđ u meni,
mislio sam da već ludim
od požude ka toj ženi.

Želeo sam od sveg više
da ispunim želje lude,
da joj priđem mnogo bliže,
pa šta bude,neka bude.
Tolko čežnje i čednosti,
nigde nikog,besmo sami,
al' nemadoh ja hrabosti
i ostadoh sam u tami.

Mnogo leta već je prošlo,
mnogi dani,mnogi sati,
mnogo novog,meni došlo,
al' ta slika još me prati.
Sećaću se dok je veka
te lepote njenog tela,
dok me smrt ne dočeka
i duša mi bude svela.

Z.Jović

[d mol]

jesi ziv?!